Čekajući Istoka u severnoj Bačkoj

unnamedVerovali ili ne u Srbiji imate mogućnost izbora načina i mesta porađanja! Ja to nisam znala do prošle godine. Ima dosta informacija na internetu, a i postoje i predavanja, radionice ili pak FB grupe preko kojih možete saznati dosta toga.

Meni se od početka nije dopadala ideja da se porađam u Betaniji i maštala sam o alternativnim rešenjima (maštala jer nisam mislila da postoji izbor). Sve te priče o davanju mita, nemogućnosti prisustvovanja muža na porođaju, zabranjene posete, loši uslovi, neljubaznost osoblja i sl. nisu se uklapale u moju sliku porođaja, ali tešila sam se činjenicom da ako su tolike žene, moje prijateljice prošle kroz to, mogu i ja. Razmišljala sam i o epiduralu, jer sam se plašila bola, ali me je moj muž inspirisao da drugačije razmišljam. Kada je rekao da ne treba da strahujem, da taj bol nije nepodnošljiv, iskreno prvo sam pomislila da on to ni ne može da shvati…Ipak ubrzo sam počela da menjam ugao gledanja…

Tokom trudnoće kroz moje ruke prošlo je mnogo knjiga vezanih za trudnoću, porođaj, vaspitanje dece, a među njima i ,,Porođaj“ Vuka Stambolića i ,,Vodič za prirodni porođaj“ Ine Mej Gaskin. Ove dve knjige su dosta uticale na moj doživljaj porođaja. Opustila sam se skroz što se tiče samog čina porođaja, a što se tiče same trudnoće tu sam već bila skroz smirena.

Bila sam dosta aktivna, radila do osmog meseca, išla na jogu, vozila bicikl sve do termina…

U međuvremenu sam saznala za mogućnost kućnog porođaja i poprilično se zagrejala za tu ideju, moj muž i ja smo se dosta informisali o tome i popričali sa babicom koja asistira pri kućnom porođaju. Oduševili smo se njome i idejom da bebca dočekamo u intimnoj atmosferi našeg stana. Malo su nas brinule procedure oko prijave deteta, ali onda smo saznali da se i to lako rešava.

S obzirom da sam tokom trudnoće išla na dosta predavanja (radionice o dojenju, nošenju beba u marami, u Školu za trudnice-koju organizuje Dom zdravlja u Novom Sadu,ali sam ubrzo prestala da idem, na Akademiju za trudnice koju organizuje Mamarijum..) desilo se da na jednom od tih susreta saznam za porodilište u Bačkoj Topoli. Puno korisnih saveta sam dobila od Jasmine i Danijele iz udruženja Mati i jako sam im na tome zahvalna.

Muž i ja smo odlučili da ispitamo i tu opciju. Najavili smo se i otišli do njih. Mogu slobodno reći da smo bili zapanjeni ljubaznošću i da smo pomislili da se radi o skrivenoj kameri! S obzirom da smo toliko navikli na neljubaznost u našim javnim ustanovama, mi smo bili oduševljeni odnosom koji su prema nama imali sestra na prijemu u Domu zdravlja, potom Dr. Červenak i babica Olga. Bila sam tako lepo iznenađena razgovorom sa doktorom koji je imao potpuno pozitivan stav prema prirodnom porođaju. Rekao mi je da ja mogu da biram kako će stvari da teku i da demokratija vlada dokle god je sve u redu, ali ako oni procene da postoji neki rizik preduzeće sve potrebne mere.

Nakon toga babica nas je sprovela kroz porodilište (videli smo sobe, porođajnu salu, trpezariju..) i tada sam saznala da mogu da izaberem da li ću biti klistirana, obrijana, da mogu da koristim njihovu pilates loptu za vreme kontrakcija, da mogu da biram pozu pri porođaju, da mogu da odlože sečenje pupčanika, da muž može da prisustvuje porođaju…Oduševila sam se!

Većali smo, uzeli sve ,,za“ i ,,protiv“ za porodilište i kućni porođaj i odluka je pala na Bačku Topolu, iako sam znala da će Dr. Červenak u vreme mog porođaja biti na godišnjem.

S obzirom da mi je prošao termin, pozvala sam porodilište i javio mi se Dr. Sela koji mi toplim tonom objasnio koja je njihova procedura oko ,,prelaska termina“ i da bi bilo dobro da se javim za par dana u porodilište (oni tolerišu 5 dana prelaska od termina). Pošto nisam želela da forsiram porođaj (indukcija, bušenje vodenjaka..), nadala sam se da će bebac odlučiti sam da krene i da neće biti potrebno da izazivamo porođaj.

Na moje veliko oduševljenje bebac je sam krenuo i najavio se pucanjem vodenjaka oko devet uveče. Pozvala sam porodilište i ljubazna sestra mi je objasnila da bi bilo dobro da polako krenemo u B. Topolu. Stigli smo oko pola jedanaest uveče i primila nas je babica Edita. Pregledala me je, smestila u sobu i obilazila celu noć. Njena nenametljivost, stručnost i toplota su mi itekako prijali. To što je moj muž mogao sa mnom da bude u sobi mi je veoma značilo. Bili smo sami u sobi (u porodilištu postoji mogućnost da se uz manju doplatu iznajmi soba-apartman u kome trudnica/porodilja može da bude sama) i potpuno se opustili. Poneli smo čak i radio od kuće, tako da su kontrakcije bile propraćene Rundekom, EKV-om, Amaliom Rodrigez …Mogu slobodno reći da je ta noć je bila fenomenalna!

Porođaj je krenuo oko pola 7 ujutru i tada smo otišli su porođajnu salu. Sve je bilo baš kako treba i ja sam se osećala odlično i pored jakih kontrakcija. Sjajno je što porodilište nudi izbor da muž prisustvuje porođaju (doplata je 3000RSD). Njegovo prisustvo je bilo neprocenjivo. Nadam se da će i druga porodilišta u Srbiji usvojiti tu praksu i da će prisustvo tate u porođajnoj sali biti potpuno normalna stvar.

Moj porođaj pomogle su babica Orsolya, ginekološka sestra Eržika i doktorica Kanjevac. Babica me je pitala koju pozu želim, ali dodala da misli da je ležeća najbolja. S obzirom da su kontrakcije tada već bile dosta jake, nisam mogla puno ni da razmišljam, složila sam se sa njom i legla na leđa. Dosta mi je prijala ta poza, iako sam planirala da budem u stojećoj ili čučećoj pozi. Pod glavom sam imala jastuke. Mirno su mi objašnjavale šta da radim, šta one rade, bile brižne…sestra mi je brisala znoj i mazila. Muž bio kod glave i bodrio svo vreme. Babica je učinila da se osećam sigurno i opušteno (koliko god je to moguće uz trudove :)). Njena posvećenost je bila više nego vidljiva, kao i profesionalnost. Doktorica je stajala sa strane i posmatrala. Savetovale su mi da stimulišem bradavice kako bi se lučio oksitocin…Doktorica se zabrinula jer je beban već skoro sat vremena u porođajnom kanalu i rekla da bi trebalo da primim oksitocin intravenozno. S obzirom da nisam bila oduševljena ovim, dok mi je sestra davala minimalnu dozu oksitocina, ja sam dala sve od sebe i gurnula sam najjače što sam mogla i bebac Istok je stigao! Ono što mi je posebno bilo važno tako se i desilo – stavile su mi odmah bebu na grudi, i sačekale sa presecanjem pupčane vrpce dok nije prestala da pulsira. Nakon što je beba pregledana stavili su mi je ponovo na grudi i probali smo sa dojenjem.

Divno!

Kako procedura nalaže morala sam da provedem dodatna dva, tri sata u sali, kako bi pratili moje stanje i videli da li je sve u redu. Tog dana babica i sestre su posebno brinule o nama. Nakon porođaja ostali smo 5 dana u porodilištu (prema standardnoj proceduri mama i beba ostaju 4 dana, ali mene je zakačio vikend). Bebac i ja smo uživali jer smo bili stalno zajedno, slušali muziku, odmarali, upoznavali se… Doktor Sela nas je obilazio svakog dana, kao i sestre koja su nas pomalo savetovale o dojenju i brizi za bebana.

Na odlasku nas je posetila pedijatrica koja je ponovo pregledala bebu (pregledala ga je i prvi dan) i dala nam dalje instrukcije oko vakcinacije, kao i savete oko dojenja, nege i sl.

Dodala bih još da je higijena na ok nivou, da sam tokom svih dana dobijala solidan doručak, ručak i večeru, kao i da su posete moguće od 8 ujutru do 8 uveče.

Imam puno reči hvale za ovo porodilište i osoblje koje tamo radi. Atmosfera je dosta topla, sjajno je što možete sa njima sve da se dogovorite, što ne posmatraju ženu kao pacijenta i što vide porođaj kao prirodan čin. Savetujem svima koji se pripremaju za porođaj, da se dobro informišu, posavetuju, kako bi shvatili kakav porođaj žele i kako bi pronašli način da to i ostvare. Takođe, veoma je važno da ne slušate puno ljude koji negativno razmišljaju i plaše se svega što je malo drugačije, već da verujete u sebe i svoje instinkte.

Drago mi je što je moj porođaj postao predivna uspomena naše male porodice!

 

Tekst je napisala Maja – Istokova mati

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *