Dobrobiti nošenja beba

dobrobiti nosenjaNOŠENE BEBE MANJE PLAČU. U mom dosadašnjem radu roditelji su mi često govorili: ”Sve dok je nosimo, ona je zadovoljna”! Roditelji nemirnih i zahtevnih beba, koji se okušaju u nošenju, izveštavaju kako se čini da njihove bebe zaboravljaju na nervozu. Ovo je više nego moj lični dojam. 1986. godine, tim pedijatara u Montrealu objavio je rezultate istraživanja 99 parova majki i beba. Prvu grupu roditelja opremili su nosiljkama, a zadatak im je bio da na dnevnom nivou nose bebe barem tri sata više nego inače. Ohrabrivani su da nose bebe tokom dana, bez obzira u kojem se one stanju nalazile, odnosno ne samo kao odgovor na plakanje ili nemir. U kontrolnoj tj. nenositeljskoj grupi, roditeljima nisu data nikakva uputstva o nošenju. Nakon 6 sedmica, rezultati su bili sledeći: bebe koje su dodatno nošene, plakale su i bile uznemirene za 43 % manje nego bebe iz nenositeljske grupe. Antropolozi koji putuju svetom istražujući običaje o njegovanju beba u drugim kulturama, složili su se da, u kulturama u kojima je nošenje dece uobičajeno – deca manje plaču. U zapadnim kulturama, trajanje bebinog plača meri se u satima, a u drugim kulturama meri se u minutama. Navedeni smo na verovanje kako je normalno da bebe puno i često plaču, ali u drugim kulturama ovo nije prihvaćena norma. U tim kulturama, uobičajeno je da su bebe na rukama, a spuštaju se samo kada idu na spavanje – i to pored majke. Kad se roditelj mora pobrinuti za svoje vlastite potrebe, beba je u rukama neke druge odrasle osobe.

4916146b68de67a83f2ea9a5f37c8e54NOŠENE BEBE VIŠE I BRŽE UČE. Ako novorođenčad provede manje vremena  plačući, što onda radi u “slobodno” vreme? Odgovor je – UČI! Nošena deca provode više vremena u stanju tihe budnosti. To je oblik ponašanja u kojem je novorođenče najzadovoljnije i najsposobnije za interakciju s okolinom. Može se nazvati optimalnim oblikom učenja za bebu. Istraživači izveštavaju kako nošene bebe pokazuju povećanu vidnu i slušnu budnost. Oblik ponašanja tihe budnosti takođe daje roditeljima bolju mogućnost interakcije sa svojom bebom. Uočite kako majka i beba nameste lica da bi postigli vizualno optimalnu interakcijsku ravan. Ljudsko lice je, posebno u ovom položaju, jak stimulator za međusobno povezivanje. Udobno smeštena u nosiljci, beba ima pogled na okolinu u krugu od 180 stepeni i u mogućnosti je imati pregled nad svojim svetom. Ona uči birati, izabirući pritom ono što želi gledati, a isključujući ono što ne želi. Ova mogućnost biranja potiče učenje. Nošena beba puno nauči u rukama zaposlenog njegovatelja.

 

eeaf35e6371b1e57a2b51b1467ff905f

NOŠENE BEBE SU ORGANIZOVANIJE. Lakše je razumeti nošenje bebe, ukoliko na trudnoću počnemo gledati kao na razdoblje koje traje 18 meseci – 9 meseci nošenja u utrobi i još barem 9 meseci nošenja izvan nje. Okruženje u materici automatski reguliše bebin sistem a rođenje privremeno prekida ovu organizaciju. Što pre beba dobije tuđu pomoć u organizovanju svojih sistema, lakše će se prilagoditi zagonetnom životu izvan utrobe. Produžujući iskustvo iz maternice, majka (ili otac) koji bebu nose, osiguravaju spoljašnji regulacioni sistem koji uravnotežuje nepravilne i neorganizirane bebine sklonosti. Zamislite kako funkcionišu ovi regulacioni sistemi. Majčino ritmično hodanje, na primer, ( koje je beba osećala tokom devet meseci), podsećaju novorođenče na iskustvo iz materice. Ovaj poznati ritam, koji je ostao bebi u sećanju, sada se ponovo pojavljuje i smiruje je. Smeštajući uho na majčine grudi, pravilni i poznati otkucaji srca podsetiće bebu na zvukove iz materice. Dok se beba nosi u položaju trbuhom na trbuh ili grudima na grudi, kao još jedan biološki regulator, beba koristi i oseća majčino ritmično disanje. Jednostavno rečeno, roditeljski pravilni ritam, ima balansirajući učinak na bebine nepravilne ritmove. Nošenje bebu podseća na kretanje i uravnoteženost u kojima je uživala u maternici i nastavlja ga. Što bi se moglo dogoditi bebi koja većinu vremena provede ležeći u krevecu, na koju se pažnja obraća samo dok se hrani ili kad se teši, a nakon toga je se opet razdvoji od majke? Novorođenče ima prirodnu potrebu za organizacijom i uklapanjem u svoju novu okolinu. Ako se prepusti njegovoj vlastitoj snalažljivosti, bez regulacijske prisutnosti majke, novorođenče bi moglo razviti neorganizovane obrasce ponašanja: grčevito plakanje, grčevite pokrete, oblike neorganizovanog ljuljanja, teskobno sisanje palca i poremećen san. Novorođenče koje je prisiljeno da se samo umiruje, troši dragocenu energiju koju bi inače moglo koristiti za rast i razvoj. Iako postoje razne teorije o podizanju dece, istraživanja o povezivanju slažu se u jednome: da bi bebini emotivni, intelektualni i fiziološki sistemi optimalno funkcionisali, trajna prisutnost majke, kao tokom nošenja, ima preko potreban uticaj.

7

NOŠENE BEBE SE LAKŠE SOCIJALIZUJU. Bebina bliska uključenost u svet negovatelja još je jedan od razloga zašto nošenje potiče učenje. Beba vidi ono što vide majka ili otac, čuje ono što oni čuju i, na neki način, oseća ono što oni osećaju. Nošene bebe bolje opažaju roditeljska lica, ritmove hodanja i mirise. Beba bolje opaža i uči od suptilnih izraza lica, govora tela, promena tonova glasa, načina disanja i emocija negovatelja. Roditelj će se puno češće obraćati bebi jer je ona stalno pred njim. Blizina povećava interakciju, a beba stalno može učiti što znači biti ljudsko biće. Nošene bebe blisko su povezane sa svetom roditelja jer stalno učestvuju u onome što rade majka ili otac. Beba koju nosi roditelj dok npr. prostire veš, miriše, vidi i duboko doživljava svet odraslih. Beba je više izložena i uključena u ono što se oko nje događa. U rukama zaposlene osobe, ona puno uči.

1NOŠENE BEBE SU PAMETNIJE. Iskustva iz okoline stimulišu nerve u grananju i povezivanju s ostalim nervima, što pomaže rastu i razvoju mozga. Razvijajućem mozgu novorođenčeta nošenje pomaže u pravilnom povezivanju. Budući da je beba intimno uključena u majčin i očev svet, ona je izložena i učestvuje u okolnim stimulacijama koje majka izabere, a zaštićena je od onih stimulacija koje napadaju ili opterećuju njen razvijajući nervni sistem. Beba toliko blisko učestvuje u onome što majka radi da njen rastući i razvijajući mozak pohranjuje bezbroj iskustava koje nazivamo obrascima ponašanja. Na ova iskustva možemo gledati kao na hiljade malih kratkotrajnih filmova pohranjenih u bebinoj neurološkoj knjižnici, a koje će ona ponovo gledati kad bude izložena sličnoj situaciji. To će je podsećati na stvaranje originalnog ”filma”. Na primer, majke mi često kažu: “Čim uzmem nosiljku i stavim je na sebe, moja beba se razvedi i podiže ručice kao da naslućuje da će uskoro biti na mojim rukama i u mom svetu.”. Primietio sam da su nošene bebe pažljivije i da ”uskaču” u razgovore odraslih baš kao da su deo njih. Nošenje potiče razvoj govora. Budući da se beba nalazi u nivou očiju i usta onoga ko je nosi, oseća se uključenom u razgovor. Ona se uči vrednoj govornoj lekciji – sposobnosti slušanja. Normalni zvukovi okoline, kao što su zvukovi svakodnevnih aktivnosti, mogu biti korisni za učenje, a mogu i uznemiriti novorođenče. Ako je beba sama, zvukovi mogu biti zastrašujući. Ako je beba nošena, ti isti zvukovi mogu biti korisni za učenje. Kad je beba izložena nepoznatim zvukovima i iskustvima, majka filtrira spoznaje koje smatra neprikladnima za bebu, a daje znak da je sve u redu za one koje su u redu.

Autor teksta: dr William Sears

Izvor: www.askdrsears.com

Comments are closed