Dojenje – najveći ali i najlepši izazov


Kada zatrudniš, svi ti uglavnom pričaju o tom “strašnom” porođaju. Do detalja ga opisuju i ti brzo postaneš svestan svih mogućih problema koji te mogu čekati vezano za taj čin. Možda i više nego što je to potrebno. Za period koji sledi nakon porođaja ti isto pričaju, ali uglavnom ne tako detaljno, već rečenicama tipa “Jaoj, šta te čeka posle! Samo da preživiš prvih par nedelja… Pripremi se na nespavanje..” I to je to. O dojenju ne pričaju puno. Da li zato što je puno njih odustalo od njega? Ili zato što se nadaju da i ti nećeš proći kroz ono što su i oni?

DSC_0827

Još pre nego što sam zatrudnela, shvatila sam da mi je dojenje jako važno. Meni i mojoj bebi. I donela sam odluku da istrajem u njemu. Za vreme trudnoće išla sam na radionicu o dojenju, imala kućno predavanje o njemu. Pa, kako više jedna trudnica može da se pripremi za ovaj izazov? Ono što nisam znala je šta sve dojenje podrazumeva, i koliko je zaista teško ostati uporan i istrajan u njemu. Ali, i koliko je zaista lepo dojiti, onda kada svi problemi prođu!

U mojoj glavi je to izgledalo ovako: porodiš se, prođe nekoliko dana dok beba nauči pravilno da prihvati dojku, onda možda malo ragada, mastitisa, i to je to. Uživancija može da počne! Kad ono…

Kažu da 50% žena odustane od dojenja u prvom mesecu nakon porođaja. Psihički i fizički su slabe, neispavane, često u postporođajnoj depresiji. I vrlo često bez adekvatnog znanja o izazovima dojenja, kao i bez adekvatne podrške. Ragade, mastitisi, skokovi u razvoju, štrajkovi dojenja, odbijanje dojke, menjanje poza. Ma čitava enciklopedija bi mogla da se napiše o dojenju. A tu je i jedan od najvećih neprijatelja na putu uspešnog dojenja  – moderan strah da beba ne ostane gladna. Namerno kažem “moderan”, jer danas uz taj strah ide viđenje jednog jedinog rešenja problema – dohrana! Neću zalaziti u to da li je to nastalo sa razvojem moći proizvođača veštačke dohrane, ali je činjenica da se pre nekoliko decenija problem zvani “Joj, šta ako je beba gladna?” rešavao tako što se beba češće stavljala na dojku. Kako bi i trebalo da bude.

DSC_0839

A mnogim majkama danas se govori suprotno: “Moraš uvesti dohranu. Nemaš dovoljno mleka.” Pa se onda navuku na dobre strane dohrane – beba više spava, ređe mora da ga hrani, dojke će im lepše izgledati, i sl. I brzo zaborave na sve dobrobiti dojenja, a celu sagu završe uglavnom sa zaključkom “jednostavno nisam imala dovoljno mleka”. Na kraju ga zaista i jeste imala manje, do toga da je vremenom skroz nestalo. Ali, vrlo često ove majke nisu ni znale šta je to sve bilo potrebno da urade pa da pobede izazove dojenja. I vremenom su zaista počele da okrivljuju sebe i svoj “nedostatak mleka”.

“Tužno je što je dojenje postalo alternativa, kad je ono u stvari norma. ” – rekla je Marija Taraba, savetnica za dojenje. I zaista je tako. Svi te čudno gledaju ako kažeš da isključivo dojiš, jer se očekuje da su svi na barem malo dohrane. A dohrana je prvobitno bila uvedena kao alternativa.

U mojoj okolini je postojao veliki strah da nam je sin gladan, što je u velikoj meri bilo podstaknuto neprofesionalnošću patronažne sestre i lekara kod kojih su nas bespotrebno slali u prvim danima nakon izlaska iz porodilišta. Od merenja bebe na nebaždarenim vagama na svaka tri dana, preko forsiranja da eksperimentalno dojim pod stresom u memljivoj prostoriji pored ordinacije, pa preko rečenica tipa “po izgledu vidim da u ovim grudima nema dovoljno mleka za bebu od 4kg” ili “šta će ti faliti – moja oba deteta su bila na dohrani od prvog dana”. Iako sam svo vreme bila puna informacija o ispravnom dojenju, a zarad mira u kući, dozvolila sam da ubacimo dohranu. I obećala sebi da ću istrajati i dokazati svima da ja u stvari imam dovoljno mleka dok god mi je beba na dojci, da beba neće biti gladna od mog mleka i da za nju nema bolje hrane.

image-07111b80f49094670161afb0ef49bfb0d4c81dcb8f1b0560e8ef9645cb97462b-V

I uspela sam. Nakon pet nedelja strpljenja i istrajnosti, došli smo do željenog cilja – moj sin je isključivo dojen! Taj osećaj koji dobijam na svaka 2h kad ga hranim ne bih menjala ni za šta na svetu. Momenat jedinstva i smiraja. Trenutak koji je samo naš! I svest o tome kakvu injekciju zdravlja moja beba dobija sa svakim gutljajem!

Negde sam pročitala da “dojenje dolazi iz glave, a mleko iz grudi”. I zato majke, i vi koje ćete to postati – budite uporne, ne odustajte. Ono što na kraju cele sage dobijate je nemerljivo i neprocenjivo. I za vas, i za vašu bebu!

Tekst je napisala: Mateova mati – Aleksandra

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *