Dojenje od prve do treće bebe

Kad sam bila trudna prvi put, bila sam pravi štreber-trudnica. Išla sam u školicu, uredno hvatala beleške, čitala knjige o trudnoći i bebama, išla na radionice.

Uz osvrt iz sadašnjosti vidim da je većina toga bila usmerena na porođaj i oporavak od njega, delom i na negu bebe. A onaj važan aspekat – dojenje, nekako je gurnuto u ćošak.

Kupivši kutiju formule kako nam je savetovano i gomilu flašica “za ne daj Bože, jer šta ćeš da radiš ako beba bude gladna u sred noći”, čekala sam da otpočne ta avantura. I jedina pomisao mi je bila “Samo da izguramo 6 meseci!”.

Jer šta drugo da misliš? Na sve strane samo loša iskustva. Rođena majka te podseća nekoliko puta na dan da nije imala dovoljno mleka. Pa na kraju krajeva – savetuju ti unapred kupovinu formule “za-ne-daj-bože”.

Zar ima smisla razmišljati da može biti uspešno?

dojenje

E, onda se rodila Ona. I za divno čudo, funkcionisalo je. Tražila je da siki na tri sata, jedna dojka 10 minuta, druga dojka 10 minuta, znala da podrigne. Ma skroz kako su nas učili! O dobijanju šlaufa po rukama i nogama da ne pričam.

Mi srećni! Onih 6 meseci prošlo, pa 9, pa godina.

OK, jedino nas malo ti podoji u javnosti remetili. Taman se spremimo, izađemo, šetamo sat, kad trk nazad jer će uskoro tražiti da jede, a bilo mi je dosta dobronamernih pitanja “Zašto beba plače?”.

Vremenom sam se oslobodila pa sam dojila i napolju. Iza zadnje strane SPENS-a gde nema žive duše. Okrenuta leđima. Pokrivena sa 2 tetra pelene. Za svaki slučaj. Možda me neko vidi preko satelita, otkud znam. Nema veze što je početak avgusta, beba se nije puno bunila da joj smeta.

Posle skoro 15 meseci, broj 1 je prestala da siki. A broj 2 je bio na putu.

E, onda se rodio On. Gladan posle nepunih sat i po. Pospan. Sisa samo jednu dojku po podoju.

Ja neutešna. Patronažna mi kaže da je krupan i da mu moje mleko nije dovoljno (to što je rođen sa 10g više od one prve očigledno čini veliku razliku, šta znam).

Okolina (da je ne imenujem) mi kupuje čak i vagu na poklon. Da budem sigurna da napreduje koliko sestra mu.

Priznajem, ovde me je držao samo inat. Posle onoliko meseci uspešnosti sa prvim, odlučila sam da pokažem čija će biti poslednja (moja, naravno!).

Pratila sam njegov tempo i drhtala pred svaki odlazak u savetovalište. Samo da ima dovoljno.

Da sam znala ono što tada znam, ne bih paničila. Jer ustvari, On je bio školski primer, a ne ćerka! Majčino mleko se svari za sat i po do dva, a ona tri sata je preporučeni razmak za bebe na formuli. Retko koja beba može toliko da trpi.

Savetuje se i jedna dojka jedan podoj. Da bi bila pravilo “ispražnjena”, jer se time daje signal vašem telu da stvara više mleka.

Ljubi ga majka! Sada, naravno, tada sam očajavala.

Napredovao je kao sestra mu, dok nije stao na noge. Sumnjam da ima neke mrave u guzi koji mu ne daju mira.

Pred prvi rođendan odlučio je da štrajkuje, nisam se snašla i to je bilo to u drugom delu.

Usput budi rečeno, za dojenje u javnosti napredujem i ovaj put imam i posebne marame za dojenje. Ha!

A onda beba broj Tri. Da me neko pita na koliko sisa, ne znam ni posle skoro godinu dana. Koliko put dnevno sisa, opet ne znam. Ovaj put samo Ona diktira sve. I ovaj put je najlakše. A pride uopšte nije najlakša persona za rukovanje, verujte mi.

Trebale su mi tri bebe da to shvatim.

Ovaj put najveći strah nije “Da li imam dovoljno mleka?” već od onoga “doći će kraj”.

Dojenje u javnosti? Pa dojili smo u parkovima, igralištima, igraonicama, između rafova u supermarketima (usavršeno dojenje stojeći!) i… Hm, izgleda da nigde više ne idemo. Marama? You must be kidding!

Ovu priču je podelila i sa nama Milena- Katarine Lare, Nikolajeva i Anastasijina mati

http://mamaizmagareceklupe.com/dojenje-od-prve-do-trece-bebe/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *