Ishrana tokom trudnoće i dojenja

baby-flash-games-24Organizam žene je prilagođen biološkom zadatku da se u njemu začinje, razvija i raste plod. Zbog zdravlja majke i njenog deteta mora se posvetiti velika pažnja planiranju pravilne ishrane u trudnoći i laktaciji. Međutim, savremeni način života, stres, problemi sa kojima se svakodnevno susrećemo, sve duže radno vreme, nedostatak materijalnih sredstava dovodi do toga da je teško ispoštovati zahteve za redovnim i zdravim obrocima. U trudnoći i laktaciji mnogo više pažnje treba posvetiti pravilnoj ishrani obzirom na to da zdravlje deteta zavisi od zdravlja majke. Trudnoća i laktacija su posebna stanja svake žene, koja su praćena različitim fiziološkim promenama. U toku laktacije proizvodi se kako se to danas popularno naziva ”proizvod snova” a to je majčino mleko. Dostupno je svima na rođenju i utiče na zdravlje i život bebe, ali i kasnije na dug i zdrav životni vek. U cilju prevencije zdravlja i zdravog načina ishrane u toku trudnoće i laktacije , neophodno je uključiti tim lekara i nutricionista koji bi efikasno planirali ishranu u ova dva iako slična ipak razlita perioda u životu žene.

Tokom trudnoće dolazi do intenzivnih promena:

Metaboličke promene u trudnoći

U prvoj polovini trudnoći:

1. preovlađuju anabolički procesi

2. nastaje povećanje rezervi maternalnog masnog tkiva, koje pevazilazi trenutne energetske potrebe fetusa

pregnancy-eating1

U drugoj polovine trudnoći:

1. dominiraju katabolički procesi u kojima se troše prethodno sakupljene materalne rezerve

Digestivne promene u trudnoći:

1. ezofagit usled gastričnog refluksa sa posledičnom gorušicom

2. muka zbog snižene sekrecije hlorovodične kiseline

3. konstipacija usled smanjenog motaliteta creva

4. apetit najčešće povišen od prvog tromesečja

Osnovni principi pravilne ishrane u trudnoći

JESTI ZA DVOJE…..DA ILI NE?

Za pravilan rast i razvoj deteta neophodno je da se majka pravilno hrani u trudnoći.

Pravilna ishrana podrazumeva svežu i proverenu hranu uz izbegavanje hrane sa konzervansima.Tokom dana pet obroka, manjih i laganijih zbog toga što je smanjen kapacitet varenja, jer je kretanje usporenije zbog promenjenog položaja želudca.

Izbegavati jako slanu, jako začinjenu, jako masnu hranu i gazirana pića.

Od početka trudnoće rastu potrebe za hranjivim materijama. Trudnice imaju povećane potrebe za belančevinama kalcijumom, cinkom, gvožđem, folnom kiselinom i jodom.

Nutritivne potrebe zavise od: uzrasta, pola, telesne mase, ali i telesnog sklopa, fizičke aktivnosti, zdravstvenog stanja organizma.

Individualne nutritivne potrebe organizma variraju a energetski unos treba povećati samo u poslednjem tromesečju i to za 200 kalorija na dan (Evropska preporuka)

Preporuke za porast telesne mase u trudnoći

Picture 1

Potrebe za belančevinama u trudnoći su povećane zbog ugrađivanja novog tkiva majke, ali i potrebe ploda i iznose 6 – 10 grama belančevina dnevno više, nego što je potrebno za ženu van trudnoće

Masti-Unos dovoljnih količina polinezasićenih masnih kiselina iz omega šest masnih kiselina i omega tri masnih kiselina neophodne za normalan rast i razvoj fetusa u celini. Takođe su bitne za razvoj mozga, razvoj kognitivnih funkcija, funkcija mrežnjače oka i kardiovaskularnog sistema.

Izvori omega šest masnih kiselina su namirnice biljnog porekla i to: soja, kukuruzno i suncokretovo ulje.

Najbolji izvor omega tri masnih kiselina je riba.

PregnancyDiet2

I u toku trudnoće 55 do 65% ukupnih energetskih potreba potiče od ugljenih hidrata.Ugljeni hidrati treba da budu najviše zastupljeni, zbog njihovog specifičnog metabolizma u trudnoći,a i zbog loše iskoristljivosti šećera brže ogladne, pa i više jedu.

Ako je unos ugljenih hidrata nedovoljan organizam glikolizu stvara iz belančevina, što je u trudnoći nepovoljno, jer rezerve glikogena nisu beskrajne.

Period laktacije je vreme kada majka doji svoje dete i kada mlečne žlezde aktivno produkuju mleko.

Sastav i količina izlučenog mleka varira meću majkama i zavisi od velikog broja faktora. Količina mleka se povećava za 5 – 15 % kada su materalne rezerve masti male, a majke koje doje blizance dnevno izluče 2000 – 3000 ml mleka. Sisanje na zahtev je osnovni mehanizam regulacije količine izlučenog mleka.

Energetske potrebe dojilja

Energetske potrebe žene koja doji su veće od potrebe trudnica. Prosečno se za 24 časa izluči oko 840 ml mleka.

Energetske potrebe za vreme laktacije kreću se oko 2550 do 2875 kcal na dan. (5)

Preporuke za dodatni energetski unos u periodu laktacije se razlikuje i iznosi:

1. 450 – 480 kcal na dan – SZO

2. u Evropi 380 kcal na dan

3. u SAD 500 kcal na dan

Nutritivne potrebe dojilja

Potrebe u belančevinama

Potrebe u belančevinama majki koje doje su povećane i iznose plus 11 grama na dan u odnosu na potrebe van graviditeta i trudnoće.

Potrebe u ugljenim hidratima

Za vreme laktacije dovoljno unošenje ugljenih hidrata ima značaj ne samo zbog toga što omogućava održavanje normalne koncentracije laktoze u mleku., već i zato što mlečna žlezda vrši iz šećera sintezu masnih kiselina iz holesterola. Da bi potrebe dojilja bile zadovoljene u pogledu ugljenih hidrata potrebno je da celokupna vrednost dnevnog obroka bude 50 – 60 %. Treba nastojati da glavni izvori ugljenih hidrata ne budu žito i leguminoze, već voće i povrće, jer pored šećera sadrže i znatne količine potrebnih mineralnih soli i vitamina.

Potrebe u mastima

-bar 50 % da budu masti biljnog porekla

PregnancyDiet

Dojenje postavlja veće zahteve u ishrani majke nego trudnica. Po rođenju, dete i dalje može biti hranjeno iz tela majke, s’ tim što hrana sada proizvodi u mlečnim žlezdama majke, a ne da je ono uzima iz krvi, kako je bilo pre rođenja.

Kako dete raste, dobija u telesnoj masi i postaje aktivnije, količina hranjivih materija koje mu majka obezbeđuje mora biti veća. Zbog svega ovoga je bitna pravilna ishrana majke koja doji.

Važno je unositi dovoljno tečnosti, pre svega vode i nezaslađene voćne čajeve, sveže isceđene sokove. Unos tečnosti se reguliše osećajem žeđi, a kontroliše bojom urina (jak miris ukazuje na nedovoljan unos tečnosti). Zabranjuje se alkohol i veštačka gazirana pića, a posebno koka kola. Crnu kafu bi trebalo zameniti biokafom ( ječam, naut, cikorija ).

Neophodno je prekinuti pušenje, jer nikotin smanjuje količinu mleka i ometa pražnjenje dojki.

Svaka dojilja, naročito u prvim danima posle porođaja treba što pre da reguliše redovno prežnjenje creva, jer je to važno za njeno zdravlje, ali i za kvalitet mleka. Ovo će postići redovnim unosom namirnica koje sadrže biljna vlakna ( povrće, voće,int.žitarice med)

Posledice nepravilne ishrane u laktaciji

Period dojenja je specifičan period kako za majku tako i za dete. Nepravilna ishrana u ovom periodu može imati velike posledice na njihovo zdravlje.

Posebno treba naglasiti opasnost od:

1. držanja raznih dijeta

2. naglog mršavljenja, jer velikim gubitkom telesne mase oslobađaju se toksini iz masnog tkiva koji mogu završiti u mleku

3. unosa alkohola, jer alkohol može preći u mleko i izazvati iritaciju bebe

Kao majka koja je po struci nutricionista povezujem dojenje sa početnim navikama koje svako dete stiče tokom svog odrastanja. Obzirom da sam svoje dete dojila punih 18 meseci, 6 meseci iskljucivo dojila, uz naglasak da je kod nas dojenje imalo prioritet sve do 10. meseca kada je moja beba sama počela prihvatati inovacije vezano za ishranu sada svima mogu poručiti da se isplatio trud. Majke se vrlo često susretnu sa problemima tokom dojenja i to im apsolutno daje stimulans da odustanu. Greške  se mogu ispraviti na vreme. Zato savetujem da svaka mama pita za savet jer se na taj način lakše savladaju prepreke tokom perioda dojenja.

Za Mati je tekst napisala: Željka Šoš, nutricionista

Comments are closed