Kad je nama jednom došla roda

 

10452372_10203146339192780_5210918529312300598_n

Jedva sam čekala da počne! Dva dana preko “termina” i već mi je bilo frka da će moja okolina početi da paniči i da me polako, dok sam pod ručnom, gurka ka porodilištu. Mislim da se moj Jovan do kraja molio bogovima da se predomislim i odem tamo gde to svi rade. Plašio se, i ja ga razumem. Nije mogao da oseti sigurnost kojom sam bila vođena od trenutka kada sam odlučila da se porodim u našem domu. Da je samo znao koliko sam bila smirena i sigurna u svoje telo, bebu i prirodu ne bi ni malo brinuo.

Oko pola sata iza ponoći, 25. avgusta 2013. godine osetila sam blago presecanje u donjem delu stomaka. Aha, evo ih! Bila sam jako srećna. Kontrakcije su bile slabe i sećam se kako sam pomislila “Šta, to su te strašne kontrakcije? Pa to nije ništa!” Mirno sam ih pratila u polu snu sve do 4.30 kada su stale. Ok, znači to su bile te probne. Bilo mi je jasno da je porođaj blizu, pa sam u 5 ujutro ustala da opeglam neke peškire i čaršaf koji će mi biti potrebni u toku porođaja. Ono, na brzaka. U 7 ujutro su se vratile, ali ni malo slabe i naivne. Tada sam shvatila da je ono noćas bila samo šala. Sve vreme sam bila u kontaktu sa mojom dragom babicom Divnom Miljković koja je iz Beograda došla nešto pre podneva.

1379221_10201488442946410_1456520070_nKontrakcije su mi tad bile na 3 minuta. Sve se jako brzo odvijalo. Kažu da prvi porođaj traje minimum 12 sati. Ne i kod nas. Pošto me je pregledala i poslušala bebine otkucaje, Divna me je smestila u kadu na opuštanje. Voda je učinila mnogo, dozvoljavajući mi da se nesmetano i bez napora okrećem sa jedne strane na drugu, kontrakcije su bile mnogo lakše i moram priznati da sam uživala. Bila sam na nekom drugom mestu, usredsređena na opuštanje u toku kontrakcija i polu svesna dešavanja oko mene. Beba i ja smo plesale. Dva sata kasnije Divna me je ponovo pregledala i ustanovila da je dilatacija potpuna.

Sećam se da su i ona i kuma (koja se dva puta porodila) bile iznenađene brzinom kojom se porođaj odvijao. Tada su već kroz kontrakcije počeli da se pojavljuju i naponi, pa smo svi napustili kupatilo i smestili se na pod pored kreveta u našoj spavaćoj sobi. Nekoliko trenutaka kasnije, po mom sećanju, ili dva i po sata po realnom vremenu rodila se Eva. Lepa kao sunce i malecna kao miš.

1381453_10201488443106414_1855233280_n

Bilo je 16.18h, najlepši trenutak u mom i Jovanovom životu. Minut posle počela je da pada kiša, blaga i vesela. Shvatili smo to kao pozdrav Majke Prirode našoj miloj bebi. Odmah sam je privila na grudi. Jovan nas je obe grlio i ljubio, samo smo se gledali i ništa nismo govorili. Nije imalo šta da se kaže. Kuma je plakala. Divna ju je grlila. Posle smo se svi grlili, kao blesavi. Sve je bilo savršeno. Posle 20-ak minuta, pošto je prestao da pulsira, pupčanik je presekao ponosni taja nakon čega se rodila i draga posteljica. Prva fotografija mene i Eve je napravljena 40 minuta posle njenog rađanja na kojoj obe izgledamo kao posle dana provedenog u nekom spa centru, sveže i razdragane. Bez strašne epiziotomije za koju su mi rekli da ne može da se izgegne kod “prvorotke”, bez pucanja, bez cepanja, bez nasilnih metoda izvlačenja bebe ili posteljice, bez vakcinacija, bez hladnih tuševa, bez odvajanja, uz prisustvo tate, u tišini, blagom svetlu i na potpuno smiren način dobili smo našu Evu, i ona je dobila nas. Evo već punih 9 meseci se svakodnevno zahvaljujem sebi i Evi na fantastičnoj ideji da se sretnemo kod kuće, a ne u porodilištu.

Za Mati je tekst napisalaDijana- Evina mati

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *