Kome smetaju tuđe sise

Naišla sam na veoma zanimljiv blog koleginice – mame. Dok pišem poduži komentar mogla bih da napišem i svoj post, dakle evo ga.

Evo jedne proste istine. Sisa služi za – sisanje. Ne za seks. Ne za čipku. Nego za sisanje. Sisa je seksi baš zato što može da nahrani podmladak; ima tu čarobnu moć da održi život u životu.

Decenijama se pitam zašto žene nose gornji deo kupaćeg, a muški ne. Ne vidim razliku. Skrivati grudi mi je potpuno isto kao i vezivati maramu oko stomaka ili laktova. Davno se zna da je seksi ono što se ne vidi, Cezar je još rekao da je sreća najlepša dok se čeka. Jedan od načina da se grudi ne seksualizuju, da devojčice zavole svoje telo a da ga muškarci (i one same) poštuju, jeste upravo normalizacija dojenja, tme što će u javnosti moći da vide dojenje (i da sama budu dojena do prirodnog završetka te potrebe).

Koleginica – mama opisuje onu najgoru vrstu progonitelja dojilja. One, znate, intelektualce. Što idu na predavanja Zorana Milivojevića i kao nehajno im viri „Vreme“ iz tašne. Oni imaju dijagnozu za dojilje. Aaa, epa imam i ja za njih! Mislim da to što drugima daju dijagnozu ustvari znači da njihova podsvest zna da oni samu imaju dijagnozu, ali da im ego ne dozvoljava da je priznaju, pa je zato pripisuju drugima. Aha, vidite vi sad tog Frojda!

Dijagnozu za dojilje imaju ženomrsce, tačnije, ženomrskinje. One, koje kada sretnu mamu, skeniraju je od đonova do izrastka; koje uvek kritikuju (i u sebi) druge mame za način na koji se ophode sa svojom decom, kojima nijedna nije potaman. One, koje su u srednjoj vešto plivale u ženskim društvancima osnovanim na mržnju, ogovaranje, verbalnu i društvenu brutalnost i moć. Koje ne mogu a da ne pomenu kako „ne razmišljaju kao tipične žene“ i da su se igrale s dečacima. One, kojima je jedini način da se osećaju dobro, da procene da su druge lošije od njih samih.

Kome uopšte smetaju tuđe sise? Onima u čijim pustim snovima žene izgledaju kao na Liscinim bilbordima, kojima su čeprkali po zdravom mozgu naslovi sjajnih časopisa „Do čvršćih grudi u samo dvanaest koraka“ i reklame krema za podizanje grudi(!?). Nenasisanima i nenadojenima. Koji ne mogu da se pomire sa činjenicom da smo sisari. Isto kao i telići.

lisca

Tu su i pedijatri, sa svojim potpuno neosnovanim pričama o anemijama i neuhranjenjenosti dojene dece, oni sa plakatima adaptiranog mleka u ordinacijama, koji ti kažu dobro što dojiš, ali aj da mu uvedemo jedan obrog dohrane za svaki slučaj. Što znači, za plaćen sedmodnevni seminar o „dojenju“ na Zakintosu. Ili za jadni novi tablet. I sa pitanjem „do kada je beba sisala“, za bebu koja ima devet meseci. Jeste da su dojena deca zdravija, naprednija, čak i malo inteligentnija od „nedojene“, jeste da ne znaju šta su upale uva i antibiotici, pa dobro sad, ajd, sprečava i rak dojke kod dojilje. Ali ako ga dojiš, to će od njega napraviti nesposobnjakovića sa edipovim kompleksom. Dojilje su stalno izložene verbalnom maltretiranju: ‘A jel’ imaš dovoljno mleka? A jel’ kvalitetno? A otkud znaš? Mleko ti nije hranljivo nakon 6. meseca! Šta – žališ se da ne spava i ne jede dobro? Pa moraš da ga „odbiješ“!’ De sjašite.

Uoči mature sam smršala i moje grudi su se smanjile i postale mekše. Bila sam zbunjena – lično mi se dopala njihova pojačana ženstvenost, a dobijala sam komentare od „drugova“ da su mi grudi „propale“ i „opustile se“. Pa sam počela da nosim ne jedan, nego dva brushaltera. Nekada sam morala da skinem jedan u veceu fakulteta, na ivici da dobijem podlive ili ko zna šta. Jer je sramota kad grudi poskakuju, moraju da stoje čvrsto kao u vaterpoliste. Ne daj Bože da moram da potrčim za tramvajem.

Zašto bi uopšte neko imao mišljenje o tome da li neka doji, kako i kada to radi. Nedavno sam naučila da svako naše „mišljenje“ je samo naš doživljaj, priča o nama, a ne o onome o kome govorimo. Hajde da malo svi gledamo svoja posla. Dojenje je zaista nebitno. Ti ne dojiš, ma super. Ne pitam te ni kako, ni zašto. Ja dojim dvoje dece, dojim već tri godine i kusur sa pauzom od 4 dana u porodilištu, i gle čuda, i dalje mogu da pomnožim 7×8 i da sastavim rečenicu sa dva, pa čak i više, predikata.

tandem

Jednom sam čula da je dojenje osamnaestomesečnjaka „fuj, odvratno“. Kada se zamislimo, znate šta je ustvari odvratno? To što pijemo mleko drugih vrsta. Krava. Koza. Ovaca. Ajmo i dalje, kuja, mačaka, svinja. Što da ne? Odvratno je koliko je i normalizovano i genijalno.

Preuzeto sa bloga https://zmajka.wordpress.com/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *