Lepo iskustvo rađanja u porodilištu Zvezdara

 

Ovaj tekst pišem za sve mame i dame koje će to uskoro postati, a koje su se pitale i koje se pitaju kako izgleda lep porođaj i kako izgleda ta famozna kada u KBC-u Zvezdara? Da li uopšte radi? Ko nju može da koristi? Kada, koliko? Sve smo negde načule da to postoji, ali do sad ni jednu mamu nisam srela koja je zaista i bila u kadi.

Kada sam se porađala da prvim sinom, rekli su da ne mogu u kadu jer mi je pukao vodenjak, a plodova voda je bila zamućena. Iako sam to porodilište izabrala 1) zbog kade i 2) zbog mogućnosti prisustva muža porođaju, bilo mi je žao što nisam mogla makar na kratko da budem u kadi.

Sa drugim sinom je situacija bila totalno drugačija.

Isplanirali smo ceo dan. Odvodimo prvog sina u vrtić, idemo da poslušamo neke zvučnike, idemo u šetnju, vraćamo se kući, pravimo klopu, pokupljamo sina iz vrtića, svi smo zajedno kod kuće… Iako je nedelju dana pre termina (onog zvaničnog), veče pre tog dana sam mom dragom rekla da je ovo verovatno poslednji put da mi maže stomak strietom i da mazi sina kroz moj stomak. Ne znam da li je to neka vrsta intuicije, ali zaista su te noći krenule blage kontrakcije. Znala sam da to ništa ne znači. Mogu biti lažne, a može i potrajati dok one postanu jače. Zato sam planirala da ostanem kod kuće tj. van porodilišta što duže mogu, uživam u danu i odem u porodilište kada postanu jače.

kafic Ipak, zovem halo bebu da se konsulutujem sa njima. Taj dan je ionako trebalo da odem do porodilišta na CTG i pitam ih da li misle da vredi ići ili čekati da kontrakcije postanu jače. Savetuje meni prijatna ženica da ipak odem, proverim i vratim se kući ako nisu dovoljno jake.

Tako i biva. Između vrtića, slušanja zvučnika i šetnje, odlazimo do porodilišta na regularni pregled. Ginekolog završava pregled i dok se oblačim, sestra mi pruža spavaćicu. Zbunjena je uzimam i pitam šta da radim sa njom. Kaže doktor ostajete u porodilištu. Ljubazno im kažem da ne želim da ostanem još u porodilištu, da se nisam pozdravila sa starijim sinom i da se ja mogu vratiti kasnije kada krenu jače kontrakcije, međutim i sestra i doktor insistiraju da ostanem i kažu da mogu da me puste jedino ako potpišem da ne želim da budem primljena u porodlište, ali to onda znači da ne mogu da se porodim tu, nego da moram negde drugde da odem. Već blago potrešena, sa suzama u očima, odlučujem da ostanem i javljam dragom da ide i pakuje mi stvari. Nisam bila spremna da ostanem te se nisam ni spakovala. Jednostavno nisam osećala da treba da budem u porodilištu.

Pokušavam da izvučem informacije od sestre i saznajem da sam 4 prsta otvorena. Vode me odmah u porodilište i smeštaju u sobu u koju ubrzo stiže još jedna trudnica sa kojom sam ćaskala dok mi nisu doneli stvari. Nakon nekog vremena dolazi isti doktor koji me je porodio i sa prvim sinom i kaže da će me verovatno opet on poroditi. Tvrdi da će sve biti jako brzo i da ću se poroditi do večeras.

Nakon uobičajenih priprema za porođaj,  3 sata nakon ulaska u bolnicu, oko 17:00 me uvode u porođajni boks. Kažu da mogu da pozovem supruga da dođe. Kako je on već u prizemlju i čeka da dobije zeleno svetlo, dolazi u roku od 2 minuta, seda pored mene i krećemo da ćaskamo. Priključena sam za CTG i imam blage kontrakcije. Nakon 10 minuta kreću jače konktracije. Ostaje i dalje misterije zašto su postale jače u momentu kada su me prebacili u porođajni boks. Moguće da je od mirisa i izgleda već poznate prostorije u kojoj sam se porodila i sa prvim sinom.

Sada ćaskam sa dragim tek u pauzama između kontrakcija jer me sve jači i jači bol dovodi do ćutanja i kunjanja. Sestri napominjem da bih volela da se porodim u kadi, međutim ona pokušava da me odgovori time što njoj treba 20ak minuta da se sredi i napuni, a kako se njoj čini, ja ću se brzo poroditi. Međutim, kada je doktor došao, pitao me je da li i dalje želim u kadu i rekao da će to za nijansu usporiti porođaj, ali da je izvodljivo. Kako su kontrakcije već jako bolne, odlučujem da odem u kadu i čujem kako je sestra već nakon 5 minuta puni.

Zaista joj jetrebalo oko 20 minuta da se napuni, a tada su mkadai se kontrakcije javljale na kraće od 5 minuta. Kada je spremna, šetam do kade i preskačem ivicu da bih ušla u vodu. Momenat ulaska u toplu vodu ne mogu da opišem. Kroz čitavo telo mi prolaze žmarci i osećam svaki deo tela kako uživa i kako se opušta u vodi. Zaista nisam mogla da verujem u takvu moć vode. Očekivala sam da će mi biti prijatno, toplije, ali da ću osećati isti intenzitet kontrakcija kao i na krevetu, međutim grdno sam se prevarila. Osećaj u vodi nije ni sličan osećaju napolju. U vodi se konktrakcije slabije i drugačije osećaju, a i opuštanje između konktrakcija (koje se sada već javljaju na 2 minuta) je mnogo lepše i subjektivno duže traje. Sestra mi uključuje i balončiće u kadi tako da sada imam ceo đakuzi tretman. Ležim na leđima, onda malo kleknem, naslonim se na ivicu kade, pa se opet vrtim u vodi. Prijatniji je i sam osećaj slobode kog napolju, na porođajnom stolu nisam imala zbog pojaseva oko stomaka. Kada se voda ohladi, zovemo sestru da uključi toplu vodu da curi i tako pola sata.

Nakon pola sata mi već postaje neugodno. Htela bih da izađem, da se šetam, da hodam, da trčim, da čučnem, bilo šta, samo da me ne boli. Šetam do stola, vezuju mi CTG za stomak i znam da me sada čeka ono najteže ali i najlepše – sam finiš porođaja.

Kontrakcije su toliko jake da više i ne gledam, niti pričam, samo se vrtim i pokušavam da nađem najudobniji položaj. Nakon pola sata osećam napone. Dolaze sestra i doktor i kažu da mogu da krenem sa guranjem kada osetim sledeći napon. Tako i biva. Babica aktivno vodi porođaj, kaže kada da stanem, kada da nastavim i za puna 2 minuta rađam našeg divnog momka bez ikakve epiziotomije. Smejemo se, srećni smo, gledamo našeg ljubičastog momka teškog 3800 i divimo se. Zahvaljujem se babici i kažem joj da je sve bilo tako lepo. Zbunjena se nasmeje i kaže da je sve to tako ispalo zbog saradnje. Sada mi je jasno kako babica igra najbitniju ulogu kod porođaja, a da je doktor samo puki posmatrač – ako sve teče svojim prirodnim tokom.

rodjenjeKako procedura nalaže, sledeća 2 sata ostajem u porođajnom boksu, pokrivena ćebetom, slušam St. Germain sa telefona, smejem se i razmiljam kako je život magična stvar.

Svim damama, mamama i budućim mamama mogu da poželim ovakav porođaj i da poručim da stvarno vredi provesti makar pola sata u kadi. Budite uporne, tražite. Ništa se ne naplaćuje, mnogo prija, a može samo da pomogne.

P.S. O higijenskim uslovima krila bolnice u kome leže mame koje su se porodile, a koje nisu imale sreće da odu na baby friendly zbog gužve, neću sada pisati da ne bih upropastila tekst o ovom divnom događaju. Zato savet da obavezno izaberete baby friendly i uživate zajedno sa bebom u koliko-toliko boljim higijenskim uslovim

Autorka teksta: Tamara-Evanova i Liamova mati

www.geravodeli.com

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *