Nežan porođaj uz podršku partnera

Uveče, posle ponoći, krenuli su prvi slabiji bolovi, oko dva je  već počelo da boli jako, u tri smo pozvali taxi. Dva sata smo dakle ostali kod  kuće. Do rođenja bebe je ostalo još tačno pet sati.  Prilično brzo se sve desilo. U bolnici smo odmah dobili prijemnu sobu koja je ujedno i ” porođajna sala”.

U njoj slike, mogućnost da pustim muziku, joga lopta, udobni ležaj I ležaj za pratioca. Moj suprug je sve vreme bio sa nama. Strunjača i sve što je potrebno za porođaj i posle njega bilo je takođe u sobi. Imali smo prigušeno svetlo, a na kraju samo malu lampu. Jesam bila na ctg priključena, ali samo na početku. Imala sam mogućnost kretanja i zauzimanja raznih  poza I položaja koji su mi bili ugodni sve vreme. Sama sam odlučila u kojoj ću se pozi poroditi. Predlagali su mi da bude stojeći kao najbolje rešenje. Nikako na leđima raširenih nogu ne, taj položaj je u ovoj klinici smatran neprirodnim za dolazak bebe na svet. Dok su trudovi  bili blaži nas dvoje smo bili sami. Zvali smo babicu samo po potrebi.12071889_10207353053359541_1371391717_n

Sve nam  je bilo na dohvat ruke: voda, mleko, kafa, voće . U kupatilu perfektna higijena, redovno se čisti, tu je i šolja, ali i tuš i kada i prigušeno svetlo, kao i čisti peškiri. Ako želite, možete dobiti I nešto protiv bolova. Podstrek za pravilno disanje je postojao kao i govor koji se čuo u pozadini: “You’re the queen, you decide”. Htela sam epidural. Sve mi je bilo objašnjeno i brzo odrađeno. Doza idealna, nema jakih bolova, samo osećaj za “pushing”. Poze sam po želji nastavila da zauzimam.  Kod njih nema sečenja međice. Vodenjak mislim da  mi je pukao tek kad je beba krenula u kanal. Nema bušenja vodenjaka, brijanja, klistiranja. Što se zadnjeg tiče, to priroda izgura sama. Dakle jedina intervencije je bila epiduralna, jer sam je ja želela. I svi ti uslovi bez ikakvog dodatnog plaćanja, sem redovnog osiguranja, i bez ikakve veze.

 Beba je izašla posle jakog guranja. Sama sam je izgurala i vikala da me još grlo boli. Divno se osećam i sada kada se setim tog trenutka. Niko mi nije skakao po stomaku. Sad mogu i da sedim,  za razliku od prvog puta, bez rane i  bez ikakvih problema.

Beba  je ostala vezana za  posteljicu pupčanom vrpcom dok god je pulsirala, tako mi je ležala na grudima. Na kraju, posle nekih pola sata, tata je presekao pupčanik. Prvih, bar sat vremena, beba nije merena niti je  bilo sta slično rađeno. Nije bila dalje od 20 cm od mene ni u jednom trenutku do izlaska iz bolnice. Siskala je  ubrzo po rođenju i to jako dugo iz obe dojke. Na naše iznenađenje zašto je ne gledaju i ne mere odgovor je bio: “Uživajte u blizini, mazite se, doći će i to”. Ponuđeno mi je da vidim posteljicu ako želim. Htela sam i sve mi je objašnjeno u vezi nje. Očišćene smo bile i ja i beba. Beba se po njihovim pravilima ne kupa dok god joj ne otpadne pupak.

Ponuđen  nam je  bio vitamin K. Nikakve vakcine nam nisu nudili do daljnjeg, već tek kad želimo i ako želimo. Kada je zaspala posle  merenja i oblačenja smestila se udobno na tatinim grudima da odmaraju oboje. Ja sam otišla na tuširanje kao u hotelu. Za doručak – švedski sto: zemičke, kvalitetne šunke, puter, marmelada, med, mleko, čaj, kafa i neograničena količina vode i voća. Otisak malenog stopala i besplatna fotografija profi  fotografa nas je oduševila. Dobili smo puno poklona, jedan od najdražih nam   je vreća za spavanje od klinike.12834916_10207353053279539_1759695666_n

 U sobi smo bile samo ja i još jedna žena sa bebom, koja je  odvojena paravanom. Sto za presvlačenje, benke, pelene, toplomer, gaćice i ulošci za mame, sredstva za higijenu, sve u neograničenim količinama nam je bilo na raspolaganju. Peškiri čisti lepi kao i spavaćice. Kupatilo samo za nas dve odvojeno od toaleta. Imale smo tv i krevetac za bebu pored našeg kreveta. Zvono da pozovemo sestre kad god su nam potrebne stajalo je kraj nas. Donosile su nam vode još su nas  i presvlačile. Savete su nam na licu mesta davale. Najljubaznije bez ijednog namrgođenog pogleda. Drugačije nisam ni očekivala.

Suprug i ja smo odlučili da platimo porodičnu sobu da bi i on tu spavao i bio sa nama sve vreme. Udobnost kao u porodičnom domu. Ručak sam  birala, Cordon Blue sa kuvanim krompirom i brokolijem, a dezert puding od čokolade sa šlagom.  😉

 Stručno osoblje me je obilazilo redovno. Ako spavamo niko nas ne dira i ne uznemirava. Tiho, toplo, čisto i uredno. Ljubaznost na nivou čak i na engleskom. Pomoć da postavim bebu na dojku, bez sugerisanja flašice, uvek dostupna kad god mi je bila potrebna. Za kraj, išle smo, moja princeza i ja, zajedno iz sobe do kuhinje uz pomoć pokretnog krevetića, da uzmemo neki napitak i voće za mamu.

Ovo je bilo jedno divno i nadahnjujuće iskustvo, koje budi želju za ponovnim radjanjem. Porođaj može biti lep i neometen i u bolničkim uslovima, ako su stvari postavljene kako treba, a porodilja i njene želje i htenja na prvom mestu.

 22. oktobar 2015. u Berlinu, klinika Westend

Mati Gordana Marinković

12804229_10207353053319540_1292299708_n

2 Comments:

  1. Vau…nešto mi upade u oko 😉
    Divna priča :*

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *