Ništa nije slučajno

Nešto najlepše što mi se dogodilo je porodjaj kod kuće, kada sam rodila svoje mladunčne- Unu.  Kockice su se složile i beba i ja smo docekale babicu da se vrati sa odmora…I to već sutradan.

I  pre par godina  sam znala da ne želim da se porodim u porodilištu nego kod kuće u vodi, samo tad to nije bilo moguće tj.nisam znala da jeste.. I pre nego što ću ostati u drugom stanju sam istraživala na tu temu (jer prosto nisam mogla sebe da zamislim da radjam bebu ležeci na ledjima, delovalo mi je neprirodno) i naletela na Danijelin video kućnog porodjaja… nikome o tome nisam pričala, dok jednog dana, sa sadasnjom kumom Brankom nisam došla na tu temu… pričam joj a ona mi govori  kako se njena školska drugarica porodila kod kuće u bazenu I pokazuje  video.. Ostala sam bez teksta-to je upravo taj video koji sam pre par meseci gledala!

Danijelu sam prvi put srela na predavanju o dulama, a posle smo se često čule, i pre a i posle porodjaja. Mnogo mi je pomogla svojim savetima i bila podrška koja je svakako potrebna, jer od porodice i okoline to nisam imala. Suprug je takodje bio skeptičan, ali u poslednjem momentu je pročitao knjigu Ine Mej Gaskin  o prirodnom porođaju… I shvatio 🙂 Knjigu mi je preporučila još jedna mama koja se porodila kod kuće- Vanja.

15591853_1265636473510099_1176401578_nPrve kontrakcije sam osetila nedelju dana pre porodjaja I uhvatila me je panika, jer sam znala da je babica Divna na odmoru. Znala sam da će biti još gore ako ostanem u stanu, pa smo suprug i ja izašli da prošetamo. Duboko sam udahnula i zamolila bebu da sačeka još koji dan i da će sve biti baš kako i treba. Divna mi je predložila kao rezervnu varijantu porodjaj u Bačkoj Topoli, u malom porodilištu, koje je najsličnije porodjaju kod kuće, ali i posle posete i razgovora sa vrlo prijatnim osobljem se nisam predomislila, i dalje sam bila isključivo za porodjaj kod kuće. U mojoj glavi I srcu nije bilo rezervne varijante.. I tih dana sam se trudila da odmaram, pomalo šetam I budem u miru, pričam sa bebom i mazim je.. zajedničkim snagama smo odložile porodjaj i sačekale Divnu.

 Sa Divnom smo se videli u ponedeljak predveče na predavanju i času yoge. Tamo sam se osecala “kao kod kuće medju svojima”, predivan osećaj, kao najlepši zagrljaj. U autu, pri povratku iz Beograda za Novi Sad sam odahnula i naglas uz osmeh  izgovorila:”E sad mogu da se porodim” :). Tako je i bilo. Porodjaj je počeo posle par sati, tj. utorak oko 3h ujutru, kada sam osetila kontrakcije i da mi je pukao vodenjak. Divnu sam pozvala kasnije, oko 7-8h, i bile smo u kontaktu sve vreme.. Tada su kontrakcije bile na 5-6min, ali ne jake i nisu dugo trajale. Podršku su mi pružali suprug i Natasa -koleginica-prijateljica-sestra.  Jedino pitanje koje me je tad plašilo je- da li ću imati dovoljno snage posle neprospavane noći i puta za Beograd, ali opet neizmerno zahvalana što mi se san ostvaruje.

Divna je stigla oko 10:30h, i konstatovala da je sve u redu, dilatacija 4 prsta i sve teče kako i  treba, prirodno. Svo vreme sam šetala i sedela na pilates lopti, kako bi mi gravitacija pomogla,  i disala. Odlučila sam da napunimo kadu. Voda mi je dosta ublažila kontrakcije, koje su postajale jače i duže. Osecaj je divan kada sam ušla u toplu vodu, bila sam opuštenija. Skoncentrisala sam se da svaku kontrakciju doživim kao dilataciju (sto sam i vizuelizirala), dišem i štedim snagu. Tokom porodjaja sam pila vodu što mi je mnogo značilo da povratim snagu. Izmedju kontrakcija me je Divna masirala, donji deo ledja, što mi je mnogo prijalo, i pratila je kako sve protiče.

Kada su počeli naponi, prešli smo u dnevnu sobu. Zamolila sam supruga da pozove Snežu-koleginicu-prijateljicu-sestru, kako bi mi pružala podrsku (rekonektivno isceljivanje na daljinu). Iako je plan bio da porodjaju prisustvuje i suprug, pored divne, ipak sam odlučila da u tom trenutku budemo Divna I ja. Nisam odmah mogla da nadjem položaj koji mi odgovara. Divna mi je ponavljala da slušam svoje telo i  iskoristim napone. I konacno u 16:22h smo se rodili 🙂 Rodila se predivna devojcica i ja kao majka. U tom momentu je i suprug ušao , prišao mi je, stao iza ledja kako bih se naslonila na njega . Divna babica divna (stvarno je divna što joj i ime kaže) mi je stavila na grudi i u tom momentu me je  naša beba –plod naše ljubavi , pogledala  pravo u oči. Prvo mene a zatim i supruga . Predivan osećaj koji se ne može opisati recima ,rodila se porodica. U tom momentu me je preplavio osećaj sreće i u meni više nije bila ni trunka umora, ponovo sam se rodila. Bila sam presrećna i ponosna na sebe što će mi porodjaj  i radjanje novog života biti nešto čega ću se  rado sećati a  ne nešto što želim da  zaboravim. Nisam mogla da skinem osmeh sa lica.

I sada, posle tri meseca, kada se osvrnem iza sebe, sa istim žarom i osmehom na licu se sećam tog predivnog dogadjaja, radjanja novog života- kod kuće 🙂

 

Priču podelila divna mati Dragana

One Comment:

  1. Divna priča…još jedna mama koju je Danijela inspirisala 🙂
    Nek nas je što više i stvorićemo generaciju svesnih i svojih ljudi 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *