Prirodno rađanje našeg anđela

DarijaZa nekoga će ova priča biti surova, za nekoga dirljiva, neko će me osuđivati, kritikovati,a neko podržati. Ali, najbitnije od svega je da ja imam jednog malog, predivnog anđela – moju malu ćerkicu.

Termin mi je bio 05. februara. Trudnoća je bila odlična, uživala sam u njoj jer nisam imala ozbiljnije smetnje, niti tegobe, stoga sam verovala da će i porođaj biti lak. Bila sam aktivna i radila sam bukvalno do poslednjeg dana (posao mi nije naporan, radno vreme provodim u sedećem položaju). Verovala sam u sebe i svoje telo, kao i u samu prirodu i želela sam da i moje dete na taj način bude doneseno na ovaj svet.

Oduvek mi se dopadala ideja porađanja u bazenu. Ta misao mi se vrzmala po glavi kada sam ostala u drugom stanju i potajno sam želela da se i ja tako porodim, ali nisam znala da li je to moguće kod nas u Srbiji.

Moj najveći motiv za porođaj kod kuće je upravo bio da, bez indukcije, bez „bušenja“ vodenjaka, bez bilo kakve prisile i požurivanja, uz podršku i prisustvo voljenih osoba, najprirodnije, rodim dete, onda kada priroda odluči da je vreme.

Bazen je pomoćno sredstvo i velika prednost, koji ženi pruža osećaj blaženstva i omogućava da se opusti i relaksira u pauzama između dve kontrakcije. Mogu samo da kažem da je meni mnogo značio i prijao, jer  obožavam vodu.

Sasvim slučajno, tokom svog 4. meseca trudnoće, stupila sam u kontakt sa predivnom ženom, koja je svoju ćerku rodila kod kuće i koja mi je pružila pregršt informacija o takvoj mogućnosti. Beskrajno sam joj zahvalna, jer je sve vreme, iako je imala malu bebu, uvek bila na usluzi da pruži sve informacije i da sve odgovore na niz mojih pitanja. Istraživala sam dosta, upoznala se ranije sa babicom, išla sam na predavanja  druženja, čitala knjige na tu temu i odlučila da se porodim kod kuće.

Suprug me je apsolutno podržao u toj odluci, što je veoma važno. Verovala sam u sebe, svoje telo, kao i u svoju bebu i nastojala sam da razmišljam da će sve da bude u redu. Uz to sam bila opuštena znajući da ću, kada taj dan dođe, imati podršku svog supruga, koji je u svemu neizmerno pažljiv i pun ljubavi.

Porodila sam se 06. februara u 15.40h, a kontrakcije su počele 05. februara u 19h. Dan je bio izvanredan, a ja sam bila iscrpljena i neispavana. Sve je išlo prirodno i spontano, naponi su trajali dosta dugo. Počeli su oko podneva, ali sam osetila ogromno olakšanje kada su mi saopštili da se vidi bebina glavica. Tek tog momenta sam znala da smo konačno blizu i da ću uskoro ugledati svoju ćerkicu.

Prisustvo supruga i majke neizmerno mi je značilo, kao i njihove reči ohrabrenja i snage, masaža, sigurnost koju sam osećala uz babičino prisustvo i vera u sebe i svoje telo.

darija

Mislila sam samo – Ja to mogu! Nije bilo lako, trajalo jeste, ali smo uspeli i ništa nismo požurivali. Beba je rođena potpuno prirodno i komentar pedijatra je bio da izgleda kao beba od 7 dana što znači da nije imala nikakve „posledice“ prilikom poroda, jer je sve išlo lagano i kako je telo htelo.

Ona je „isplivala“ u bazen, a ja sam plakala od sreće. Uzela sam je u naručje, a ona je samo pogledala direktno u moje oči (barem sam ja verovala da vidi moje oči) i tek posle nekoliko minuta pustila je svoj glasić, tek toliko da je čujemo. Bila sam presrećna sa suprugom i bebom u zagrljaju i prisustvom svoje majke. Osećaj za pamćenje, neponovljiv. Gledale smo se dugo, samo sam rekla kako je prelepa, mazeći je i ljubeći. Naravno, čekali smo da pupčanik prestane da pulsira i tek onda ga je suprug presekao.

Nas dve se nismo odvajale. Ona je posle samo sat vremena već sisala a ja sam bila presrećna. Mogu samo da kažem da je iskustvo neverovatno kada ste pored ljudi koji vas vole, tj kada su oni uz vas i kada prisustvuju takvom neverovatnom događaju kao što je rađanje jednog novog živog bića. Savršeno!

Za Mati je tekst napisalajedna divna mati 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *