Sledeći put će biti bolje

 

10800504_10204290018944059_517154512_o

Dojenje je veoma važna tema o kojoj, verujem, mnogo razmišlja svaka žena u određenom periodu života. Za mene je dojenje uvek bilo nešto prelepo, intimno, nežno i jedinstveno. Jedva sam čekala svoj trenutak na pozornici dojenja. U toku trudnoće sam halapljivo čitala razna istraživanja, preporuke, savete, moguće komplikacije, iskustva majki širom sveta… i na taj način mislila da se savršeno pripremam za taj veliki poduhvat i zadatak. Znala sam sve o mastitisu, ragadama, kolostrumu, prelaznom mleku… Između ostalog i to prvo dojenje odmah po rođenju bebe je bio jedan od razloga za moj porođaj kod kuće. Nisam želela da rizikujem nikakve dohrane formulom ili “šećernom vodicom”, koje daju bebama u porodilištu. Bila sam apsolutno spremna. Jedino što nisam znala jeste da beba u suštini nije gladna kada se rodi. Čak prvih 24 sata nema pravu glad, već sisa instinktivno, a da neke bebe odbijaju da sisaju neko vreme posle porođaja. I tu me je moja beba uhvatila za neznanje. Pokušavala sam i pokušavala da podojim moju palčicu odmah po porođaju, ali ona nije htela ni da čuje. Sećam se da sam bila iznenađena koliko snage za odupiranje ima to malecno stvorenje, tek ispiljeno i naizgled izuzetno lomljivo. 9 sati nakon porođaja ona plače, jedan je sat posle ponoći, a muž i ja u panici. Gladna je, mislimo, a neće da sisa. Ja cedim kolostrum na kašičicu i dajem joj tih nekoliko kapi, a ona i dalje plače. Luda od hiljadu novih emocija, prestravljena za moje “pregladnelo” novorođenče, panično šaljem muža u apoteku po formulu. Zašto? Pojma nemam. Ne znam ni odakle mi ta ideja. Ne znam ni odakle mi ime te formule koju sam mu tražila. Trenutak ludila koje sam skupo platila. Beba se, naravno, najela i spavala. Naredna 4 meseca smo imali seanse sa najboljim savetnicama za dojenje u državi, patronažnim sestrama koje su “isprobano” vraćale bebe na siku i posle 6 meseci, dobrim dojiljama spremnim da podoje naše čedo, raznim terapeutima i pedijatrima. Ništa. Svi su imali samo da nam kažu da naša beba ima baš opasan karakter. A ona i dalje nije želela ni da priđe siki. 4 meseca duple električne pumpice u kombinaciji sa chajevima od hiljadu trava za pojačavanje laktacije, a mleka sve manje.

 Nikad ga nije ni bilo dovoljno za njene potrebe, ali je rado pila sve što pumpica izvuče, na flašicu. Pošto se moja beba nikada nije nakačila na siku, laktacija nije uspostavljena pravilno.

Svako njeno hranjenje je zahtevalo oba roditelja. Jedno greje vodu i mućka prašak u njoj u kuhinji, dok je drugo ljuljuška i pokušava da je umiri. Shvatila sam da je moja beba osuđena na mnogo više plakanja od njenih dojenih drugara, jer je njihovo mleko bilo uvek podrgejano i tu, pored njih. Eva je plakala i plakala, koliko god da smo se mi trudili da napravimo tu flašicu nadljudskom brzinom. Nikada ali nikada neću razumeti mame koje izaberu da ne doje. Naravno, mislim na ove koje ni ne pokušaju. Jedna mi je jednom rekla da joj je tako lakše. Koji deo tačno? Onaj gde imamo flašice, dude, dozere, kesice, prokuvavanje, sterilizaciju, mućkanje, presipanje. Aparaturu i pomagala koja zauzimaju dobar deo kuhinje. Pa umorna si noću, a beba ti plače, a ti žuriš pa prospeš, pa sve ponovo. Kada ideš van kuće nosiš sa sobom pola torbe borbene opreme. Pa ako ti se voda ohladi treba negde da je podgreješ, ali da paziš da je ne pregreješ… Dok tvoje drugarice sednu negde i u tišini i blaženstvu podoje svoju bebu. Da ne pričam o onom delu gde moja beba nije dobila najsavršeniju hranu, već prašak iz kesice razmućen u vodi zvani adaptirano mleko. Adaptirano kravlje mleko iz koje je svašta oduzeto, pa je u njega onda svašta dodato, da bude kao mamino. Nemojmo se zaluđivati. Na sve to dolazi i financijski deo, koji nije naivan. Kada je muž moje prijateljice iz školice za trudnice čuo koliko mi novca mesečno dajemo na formulu, šaljivo je poljubio svoju ženu i rekao da ipak može da dobije one farmerice što je spominjala, pošto im dojenjem svoje bebe u stvari štedi kućni budžet. Šalu na stranu, nikom 1000 evra godišnje nije zanemarljiva cifra.

Moja priča o dojenju će, nadam se, imati nastavak. Obećala sam Evi da će dobiti jednu siku da bude njena, kada se rodi druga beba. Ko zna, možda će je poželeti kada vidi batu ili seku i neka sisa koliko god želi. Godinama! Nije ona kriva što je mama pogrešila. Ima i ona pravo na svoju siku.

I evo, nova beba već raste u stomaku. Polako joj provlačim temu, onako spontano kad niko ne sluša, čisto da imamo vremena da se izdogovaramo pre nego se i sretnemo oči u oči, kako ćemo dojiti dugo, dugo, srećne i zadovoljne.

Za Mati je priču napisala: Dijana – Evina i bebe u stomaku;) mati

Ukoliko već niste, pročitajte i priču o Dijaninom iskustvu porođaja kod kuće. Sa nestrpljenjem iščekujemo da čitamo i o predstojećem dočeku njihove nove bebe.

6 Comments:

  1. Sjajna priča, svaka čast mati Dijana na čeličnoj uporonosti, znam da si dala sve od sebe. Sjajna si što si obećala ćerkici siku, odmah će naučiti od malene bebice.

  2. Mariana, hvala ti na podrshci. Puno znachi. <3

  3. Evo rasplakala sam se, narocito kod ovih dogovora sa Evom i novom bebom <3 Majke koje su uporne sa dojenjem zaista zasluzuju moje bezrezervno postovanje. Sigurna sam da ces uskoro krenuti putem uspesnog dojenja. Zasluzila si, i ja ti to od srca zelim.

  4. Mati! Predivan tekst koji me je u srce dirnuo. <3 Moja beba sa isto takvim opasnim karakterom i sa mnom, koja nisam znala, zavrsila je isto na mlecnoj formuli i svaka smuckana flasica mi je terala suze na oci i cepala dusu. Isto tako sam obecala sebi i sledecoj bebi, da cu je dojiti dokle god bude zelela, a zaista cu se potruditi da to tako bude. Zelim Vam uspesno dojenje bebe, i da Eva dobije svoj zasluzeni deo 🙂

  5. Hvala na lepim zeljama i podrshci 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *