Utisci sa konferencije u Bukureštu

 Jasmina je 2014 godine u maju mesecu imala priliku da prisustvujem trodnevnoj konferenciji dr Džek Njumana u Bukureštu. Dr Njuman je svetski poznat pedijatar, veliki zagovornik dojenja i autor više knjiga o dojenju. Više o njemu možete pročitati na našem sajtu a njegov intervju sa konferencije možete pogledati na kraju ovog teksta. Konferenciju je organizovalo udruženje Savetnica za dojenje (IBCLC) Rumunije u saradnji sa PROmama Institutom. Deo konferencije je bila i obuka za savetnice za dojenje u kojoj sam i ja učestvovala.

10258242_726832564046713_4746421583636278728_oTokom ta tri dana, dr Njuman je pričao o prednostima dojenja i iskustvima stečenim u svom dugogodišnjem radu sa mamama širom sveta. Ovde bih navela samo par ključnih stavova dr Njumana:

– Jedan od najvećih problema kod dojenja je nepravilan položaj bebe na dojci. Većina tipičnih problema kod dojenja, kao što su ragade na bradavicama, slabije napredovanje bebe, začepljenje kanala itd. upravo su izazvani situacijama kada beba ne uhvati dojku pravilno.

– Smatra da se u 85% slučajeva većina problema sa dojenjem reši kada se mami objasni kako laktacija funkcioniše i pokaže kako izgleda pravilan položaj bebe na dojci. Na njegovom veb sajtu su postavljeni video snimci više različitih primera beba koje sisaju uz njegove komentare. Takođe, možete videti objašnjenje načina na koji se vrši kompresija (izmlazavanje) dojke koju dr Njuman savetuje mamama dok je beba na dojci.

– Zatim, navodi da rano uvođenje adaptiranog mleka u većini slučajeva vodi u prestanak dojenja. Uvođenje adaptiranog mleka dovodi do toga da bebe imaju manje potrebe da sisaju, što dalje vodi ka manjoj proizvodnji mleka, i tako dolazimo do vrzinog kola u kome većina majki prestaje da doji do drugog ili trećeg meseca. Majčine grudi se lako prilagođavaju potrebama beba i stvaraju više mleka kako beba više doji, ali isto tako ga manje proizvode kada beba ne sisa redovno.

– Drugi problem je sa adaptiranim mlekom, što je uvelo praksu hranjena beba na svaka tri sata. Dok je to opravdan savet u slučaju adaptiranog mleka, ova praksa se pogrešno savetuje i majkama koje doje, jer bebu treba dojiti kada ona to traži. Bebe često imaju potrebu da sisaju na sat ili dva, posebno u prvim mesecima.

– Osnovni razlog raširene upotrebe adaptiranog mleka i niskog procenta dojenja je agresivan marketing kompanija koje ga proizvode. Zbog njega mnoge majke, pa čak i neki lekari, misle da je adaptirano mleko isto ili bolje za bebu nego majčino mleko, iako to ni blizu nije tako. Na žalost, u većini porodilišta umesto podrške o dojenju, mamama nude adaptirano mleko odmah nakon porođaja. Ovo je posebno negativna pojava, jer se smatra da je početak dojenja ključan za kasniji mamin uspeh u dojenju.

– Bebe u prvih 24 sata nakon porođaja izgube višak tečnosti koju su dobile usled raznih
intervencija tokom porođaja. Tako da merenje bebe odmah nakon rođenja ne daje pravu sliku o bebinoj težini. U isto vreme, ne postoje svetski standardi kada je u pitanju očekivani gubitak težine nakon rođenja. U nekim porodilištima je prihvatljivo da to bude 7%, dok u nekim ide čak i do 14%. Dr Njuman nam je pokazao jedan slučaj sa kojim se susreo. Beba je na jednog vagi imala oko 3500g, da bi na drugoj samo dva minuta kasnije imala celih 400g manje. U tom slučaju druga vaga nije bila dobra, ali se i takvi slučajevi mogu dogoditi.

– Dr Njuman savetuje mamama da veruju više sebi i svojoj bebi i da ne budu jako opterećene brojevima i statistikama, već da prate kako se beba ponaša i napreduje. Jer kako dr Njuman kaže, “dojenje ne ide sa pravilima“.

Za kraj, dr Njuman je naglasio da najbolju podršku mamama u dojenju daju upravo druge mame koje su dojile svoju decu i grupe za podršku dojenja, kao sto je La Leće Liga i Međunarodno udruženje savetnica za dojenje.

Comments are closed